Progress

144 signed
+44 over goal

Sign the Petition to

Obracam se svima koji u sebi imaju veru, ljubav i nadu u bolje sutra...

Bar jednom nedeljno mi se preko interneta javi po jedan mlad momak, ili devojka, i ubeđuju me kako je sve propalo, kako su ljudi zli, kako je besmisleno boriti se i kako nas, u svakom slučaju, očekuje kataklizma. Još mi zameraju što sam optimista, smeta im što verujem u ljude i što se zanosim pisanjem.
Oni ne shvataju da time, u stvari, govore o sebi i o svemu onome za šta su uskraćeni. Besmislenost borbe mi saopštavaju tako trijumfalno kao da su otkrili novi kontinent. Ne shvataju da su oni, u stvari, žrtve poretka koji je ubio u njima veru u budućnost, veru ljude i u bilo šta što može da ih pokrene na bilo kakav društveni angažman.
>
Nisu oni nihilisti, oni su se uklopili u nihilistički sistem vrednosti. Nisu oni mrtvi, oni su pristali na način života koji ih umrtvljuje i uništava u njima ljudsko! Uputim ih na pisce koje treba da čitaju, uputim ih na psihologiju, filozofiju, neki film ili na bilo šta što im omogućava iskorak iz postojeće močvare i otvara prostor da dublje sagledaju stvari. Ma kakvi. Pravdaju se kako oni nemaju vremena za to, kažu da ionako sve to znaju, navodno su čitali ali su shvatili da su sve to prazne priče i šta ti ja znam.
>
Ne krivim ih, samo mi ih je žao jer nisu svesni čega su sve uskraćeni. Oni po jednoj uskoj obali mere sva mora sveta. Oni po svojoj ulici mere sve bulevare na kugli zemaljskoj. Veruju da su svoji, da govore ono što misle, ne sluteći da sistem govori iz njih i sve ono čime su okruženi. Umesto da produbljuju sebe na 1001 način, oni se ograđuju od svega u strahu da ih nešto ne dovede u pitanje i ukaže im na njihovo realno stanje? Nisu svesni šta sve propuštaju, čega su sve uskraćeni, ne znaju da su fejsbuk, video igrice, stadioni, masovne pijanke samo zamena za ono istinsko. Sve vreme beže od sebe, boje se dubljih razgovora jer ih to obavezuje, poziva na ličnu odgovornost i budi u njima sumnju.
>
Nema otvaranja. Nema leta ka novom. Nema erotskog i poetskog. Nema potrebe za dubljim kontaktom, radom na sebi, promišljanjem jer ih sve to obavezuje i otvara mogućnost da na površinu ispliva sve ono što je godinama u njima potiskivano. Sami za sebe kažu da su originalni, dok, u stvari, rade ono što svi rade i pričaju ono što svi pričaju… Oni misle da su cool i stalno mi govore kako bi i meni bilo najpametnije da iskuliram. A ne shvataju da biti cool znači zatvoriti se u svom svetu i biti hladan prema svemu. Biti cool znači biti ograđen od svega onoga što provocira ljudsko u čoveku. Biti cool znači biti samoživa svinja koja nesvesno igra u ritmu nehumanog vremena, ubeđena u svoju veličinu i slobodu bez elementarnog saosećanja za druge. Oni, naravno, ne veruju meni ali zato veruju Karleuši, Milanu Tarotu, reklamama, političarima, svima onima koji gledaju da ih navuku i iskoriste za svoje potrebe. Njima smeta ono što radim ali im zato ne smetaju dileri droge, kriminalci, masovni idiotizam, zabavljači narodnih masa.
>
Oni se obračunavaju sa mnom umesto sa nesrećom u sebi. Naviknuti na skripte, na rešenja A, B i C, na konačne odgovore – uopšte ne mogu da pojme bilo šta drugo do čega se dolazi dubljim promišljanjem. U njihovom svetu sve je zadato, kao u video igrici, kao na TV-u, oni misle da stvaraju dok se, u stvari, samo vrte u krug. Ne shvataju da ti dobro žele oni koji ti ukazuju na problem a ne oni koji te ubeđuju da si ti, u stvari, srećan i to pod uslovom da kupiš ovo ili uradiš ono… Još mi savetuju da se spustim za zemlju i budem realan? Pitam se samo koji su njihovi kriterijumi realnosti? Da padnem u bedak, ispijam lekove za smirenje, pričam ono što svi pričaju i radim ono što svi rade, da budem bezosećajni stvor koji čuva sve u sebi i krije se od drugih? Verovatno misle na takvu realnost? Na prosek, na osrednjost, na lažne osmehe? Da pričam kako je sve propalo, lelujam okolo i ismejavam svačiji trud? Ili da se borim, postavljam dublja pitanja, dajem odgovore, tragam za ljudima i dajem doprinos opštem?
>
Nisam ja idealista, njima smeta što nisam izgubio veru u ljude, što stvaram, što sam otvoren i što se borim na svoj način. Treba da nosim taj zanos ili da se utopim u sve bolesniji svet u kome je sve manje mesta za ljudsko? Ali na koga da se ugledaju? Čiji primer da slede? Na trećerazredne pevaljke i manekenke? Udarače loptica? Prodavače magle? Gde, osim eventualno u školi i porodici, mogu da se pojave kao ljudi? Možda u kladionicama, igraonicama, diskotekama, stadionima?! Kako da ne. To nisu prostori gde mogu da oplemene svoja bića, približe se drugim ljudima kao ljudi, razviju ljudsko u sebi, to su prostori koji ih prikivaju za postojeći svet nepravde, neslobode, destrukcije, bezumlja. Tamo nesvesno ispijaju duh vremena u raznoraznim oblicima ni ne sluteći koliko ih sve to sakati i vuče na stramputicu. Kako čovek može da razvije humano u sebi ako nema svest o humanom? Ambijent stvara čoveka a sve je manje takvih ambijenata… Umesto da vide inspiraciju u onome što radim, motivaciju, za njih je to pretnja. Umesto poziv na razgovor, njima je to poziv na obračun. Umesto pružena ruka, stisnuta pesnica. Umesto slobode, njima je to zatvor. Umesto da stvaraju, oni zabranjuju drugome da stvara. Vide sve suprotno od onoga što, u stvari, jeste samo zato što ih to provocira, prevazilazi i obavezuje!
>
Nemam ja predrasude
već imam svoje mišljenje. Predrasuda je kada odbaciš nešto u startu a mišljenje kada se baviš time, prevaziđeš ga i težiš novom, dubljem, kvalitetnijem. Zašto moram sve da prihvatim i svemu da se klanjam? Ko, onda, u stvari, ima predrasude? Da li onaj ko se prilagođava postojećem, skrivajući se iza samozvane slobode i originalnosti ili onaj ko teži novim oblicima, otvara prostore i pruža ruke svima? Oni koji po prirodi stvari treba da imaju najviše energije i volje, u cvetu mladosti, postaju najmlitaviji, bez volje, optimizma, skriveni u svojim sobama iza kompjuterskih ekrana, internet profila. Oni koji treba da veruju u budućnost, ubijaju svaku nadu. Oni koji treba da se bore za humano, obračunavaju se sa svim onim što ih dovodi u pitanje. Oni koji treba da nose vatru slobode, oni gase svaku mogućnost promene! Oni koji treba da lete, seku ljudima krila i nastoje da obezvrede svačiji trud! Ne shvataju da svako od njih to može da razvije, i mnogo dublje, i mnogo šire, pod uslovom da se posveti tome i obračuna sa vrednostima sveta koji im upravo to onemogućuju?
>Šta ima lepše od stvaranja? Obrazovanja? Rada na sebi, razgovora sa ljudima i razvoja međuljudskih odnosa? Šta ima lepše od borbe za ljudsko, društvenog angažmana i nastojanja da se učini nešto za dobrobit svih?
>
Ma kakvi, proglašavaš unapred katastrofu svega postojećeg i time se svesno ograđuješ od bilo kakve odgovornosti. Unapred su ti svi krivi za sve a ti si, eto, kao jedinka nemoćan i ne možeš ništa da uradiš… Čovek je jedinka ako nema svest o sebi kao društvenom biću, članu zajednice, naroda, sveta. Kako su se ljudi borili protiv Hitlera i nacizma? Kako je bilo u robovlasništvu? Srednjem veku? Žene koje su htele da se opismene spaljivane su na lomači i proglašavane vešticama? Ne, za njih je istorija počela njihovim rođenjem, ništa nije bilo pre njih i ništa neće biti posle. Po principu – posle mene potop…
>
Ne obračunavaju se oni sa mnom već sa potisnutom ljudskošću u sebi koja ih provocira i nagoni da se pokrenu i učini nešto za svet u kome žive. Oni duboko u sebi znaju da nije beskorisno ono što radim, nego se oni osećaju beskorisno i zato svim silama pokušavaju da pripišu to i drugima… U krajnjem, nije besmisleno boriti se, nego je njihov život besmislen zato što su isključeni iz svih onih tokova kroz koje bi mogli da se potvrde kao ličnosti? Nije besmislena borba, besmisleni su njihovi životi.
>
Nije besmisleno žrtvovanje za više ciljeve i želja da nešto promeniš,
besmislen je način života koji vode i koji obesmišljava sve drugo! Umesto da se bore protiv uzroka nesreće oni ih veličaju. Ne treba ih osuđivati, treba ih shvatiti, omogućiti im da shvate vreme u kome živimo i tek će na osnovu toga moći istinski da izgrađuju sebe! U protivnom će se utopiti u močvaru koja jede sve pred sobom ni ne sluteći da postoje blistavo čisti planinski izvori i jezera…

Signed,

Alex Sasha

This petition closed over 1 year ago

How this will help

Zar je moguce da postoji citalac koji ce i posle citanja Stefanovog teksta ostati indolentan i koji se klikom na link nece ukljuciti u grupu slobodno mislecih gradjana koji se ne mire sa sadasnjom...

Zar je moguce da postoji citalac koji ce i posle citanja Stefanovog teksta ostati indolentan i koji se klikom na link nece ukljuciti u grupu slobodno mislecih gradjana koji se ne mire sa sadasnjom situacijom vec je zeli promeniti u interesu DECE MLADIH I PORODICA ...

Dobrodosli u Stefanovu, moju i vasu grupu normlanih gradjana na ovim prostorima koju podrzavaju hiljade nasih ljudi u Dijaspori...

www.causes.com/causes/282076

40 comments

to comment